mudrovanje11

Ja sam bijo pogriješio stotinama puta u svoje dječije dane, i prema sebe i prema drugima, i ža mi je zbog toga, ali što ću. Odijo sam prošlo ljeto u manastir, kad sam napunijo devet godina, da se propovijedim jednome popu, i da se on dogovori s' čikom bogom da li bi mi on oprostijo, preko veze, svoje grijehove, ali na po priče oni pop me je izbačijo iz manastira, i poslijed me je ubijo kršem u glavu, sve mu jebem.

Reka mi je da me ne može slušat, da sam džukela i da ću oditi u paklu, a ja njemu da mu se poseremo na bradu ja i Šljivo, moj drug Šljivo koi je najbolje sra, od sviju nas u razred. Onda me pop izbačijo, i ubijo kršem u glavu, a ja sam njega lebom gađa (jučeranjim), ali ga ne pogodih, a pop se zvao Ilarion, a ja ne znam ni što li to znači.

Zbog svih tih moijeh sagrešenja moja duša mlada pati li pati i meni je teško. Ipak, najteže mi je zbog jednoga
grijeha prema mome drugu Šapčaninu, pokojnome Šapčaninu Volariću koi tragično pogibe, možda mojom krivicom. Šapčanin je bijo u razred do mojega, i bijo je najljepši, najpametniji, i sve najbolje se njemu dešavalo, ali ja sam bijo ljubomoran na njemu, i stijo sam da mu stanem na putu, pa možda i da ga uništim kao ličnost. Ja i on smo bili skoro najbolji drugovi, iako sam ga mrzijo mnogo, a od kad je izjebao Milevu samo od osvetama nad njime razmišljam.

Tako sam naijo Klempa, njegovog bidzina (pasa) oho ljepila i on je umro u svoju kućicu, a Šapčanin je to pripisa Klempovoj bolijesti, e je pokojni Klempo bijo srčani bolesnik,a i pio je nesrećnik. Onda sam mu pokvarijo kola bratova, kad sam izbušijo jedne rupe na pod od kola, i sve nešto curelo iz njih, i ujutro kad se Mikulić Volarić, menadžer Lijepe Krave, pjevačice iz Pljevalja, i Šipčaninov brat, sutura niz piramidu (čudno mjesto između Budve i Cetinja), i završijo u krlju (loše stanje kod čovjeka), on je to pripisa lošoj vožnji brata mu, a mene je bilo banja. On je taj dan doša kod mene i reka: "Slavujko brat mi se surva niz piramidu (čudno mjesto između Budve i Cetinja), i eto ga u krlju (loše stanje kod čovjeka), pa sam stijo da te zamolim, e su mi došli stričevi s' familijama, da prenoćim kod tebe noćas i šjutra veče?", a ja mu rekoh: "Nema problema moj dobri i poštovani Šapčanine", a suza mi prkno orosi, zbog Mikulića, e je bijo u krlju, mada sam u sebe uživa.

Onda Šapčanin ode svome domu da donese četkicu za zubima, pidžamu i ostalo, a ja ujutru od zadovoljstva, e ću sigurno smislit stravičan način da napakostim jadnome Šapčaninu koi i ne slućaše što li mu se sprema, dok ulazaše preko vrata, zabrinut ali sa stvarima. Dok smo večerali mama i tata su pitali pokojnog Šapčanina od njegovome bratu, i od toj njegovoj krlji, i što li je s' kolima, i još mnogo stvari, a on je ijo i odgovara, a onda upita mamu i tatu bi li se smijo istuširat prije spavanja, e mu je kosa strašno glibava, a i brat mu je bijo u krlju, tako da oni odma odobriše, a mene u taj momenat panu na glavu stravična ideja, i s' oduševljenjem
poriljah ono malo mesa s' onoga pjata pred mnom.

Ja se onda digoh, toboš da se popišam, i pođoh gore nasprat u kupatilo i u onu bocu od šampona usuh sonu kišjelinu, e mama š' njom klozetsku šolju čisti, promućkah, vrnuh oboje na svoje mjesto i vratih se dolje, da popijem čašu mlijeka po večeri. Kad završimo večeru, ja i Šapčanin, odosmo gore i on uđe u svoju sobu, prvu s' desne strane kupatila, a moja je bila odma do njegove, pa ja u nju i uđoh. Bijo sam lega i pritajio se kad čuh da se otvaraju vrata od kupatila, i oduševih se. Jedva sam iščekiva da vidim što li će se desit, kad čuh jaokanje, ka kad je babu Martu jeba jedan Čeh na Virpazar, samo što mi se Šapčaninov glas učini puno grubljim.Ja pomislih e je to od kišjeline, i izađoh toboš začuđen, da vidim što li se dešava, i ima sam što viđet kad ižljegoh iz sobe.

U hodnik je stoja najgrđi čojek na svijet i ropta. Bijo je bez kose, glava mu je dimila, a u desnu ruku je drža nos i lijevo oko koje mu ispade iz ruke kad me viđe s' onijem drugim okom, pa povika: "Sine idi zovi miliciju, oni će dati znat što je ovo sa mnom", a onda riknu ka vo i uleće u sobu Šapčaninovu, koi kad viđe to ruglo pred sobom skoči kroz zatvoreni prozor od straha, u stvari od sobe.

Onda se ono čudovište okrenu pud mene i poče da plače s' onijem okom što mu je bilo ostalo u glavu, mada su mu suze odile i iz one rupe đe mu je prije stojalo ono drugo oko, jedno minut, a onda mu ispade i ono drugo oko i pade tačno pred moje noge. Ja se spuštih da mu ga dofatim i vrnem, i onda preneražen svatih zašto me je to zvalo sine, e sam mu oko pozna.

To je bijo tata, samo što se bijo puno promijenijo od kad sam ga ja zadnji put vidijo. Tada se pojavi mama uplakana,i uperi pištolj u tati, jer ga ne poznade bez kose, oči, nosa i brkova, i reče mi da idem da nađem oca e je ovo čudovište bačilo malog Šapčanina kroz prozor, i da je vjerovatno mrtav, ili je i on u krlju. Ja joj onda sve objasnih i nju ubi kap u glavu, a ona dok je padala opali iz pištolja, i pogodi nesrećnoga tatu, posred mozga, i on nesrećnik počinu.

Ja istrčah ispred kuće, đe je Šipčanin leža mrtav, i počeh da vičem iz svega mozga. Onda su došle komšije i milicija, i nijesam bijo dobro. Ja od tada živim kod tetke i mrzno mi je što su tata i mama umrli, ali mi je ža i Šapčanina što je poginuo, a Milevu je prije neđelju dana Šljivo izjeba.